Fotonski čipovi stižu: fizičari usporili svetlost, a prve komponente već idu u proizvodnju

Svetlost je oduvek bila najbrža stvar koju poznajemo — u vakuumu juri 300.000 kilometara u sekundi i ništa je ne može usporiti. Bar smo tako mislili do sada. U laboratoriji u Seulu, u tišini koju prekida samo zujanje lasera, tim fizičara drži svetlost na kratkom povocu: usporava je kad mu odgovara, podešava joj oblik, pa je pušta dalje. Na ekranu svetlosni puls staje, širi se i čeka nalog pre nego što nastavi put. Zvuči kao školski ogled, ali iza toga stoji čip koji menja način na koji računari razmenjuju podatke.¹

Šta su fizičari uradili

Istraživači sa Nacionalnog univerziteta u Seulu i Univerziteta u Seulu — prof. Namkyoo Park, Sunkyu Yu i Xianji Piao — napravili su programabilni fotonski integrisani čip koji usporava svetlost na zahtev i u realnom vremenu podešava njenu brzinu i oblik signala. Rad je objavljen u časopisu Advanced Science u julu 2026.¹

U srcu čipa je tehnika pod nazivom CRIT, zasnovana na interferenciji optičkih rezonatora. Novina je u dizajnu: svetli i tamni mod se tretiraju kao jedan parametar, uz dva kontrolabilna sprežnika u petlji. Sve je potvrđeno 3D elektromagnetnim simulacijama na silicijum-nitridnoj (Si3N4) platformi, koje uključuju i realne uslove — materijalne gubitke, povratno rasejanje i termalno preslušavanje.¹

Zašto je ovo važno

Današnji čipovi prenose podatke elektronima kroz bakar. To troši mnogo struje i ima fizički limit brzine, a svaki skok frekvencije donosi sve više toplote i gubitaka. U međuvremenu, veštačka inteligencija i data centri gutaju ogromnu energiju — u velikim AI konfiguracijama same veze između servera, interkonekti, troše oko 30 odsto ukupne snage klastera.²

Fotonski sistemi koriste svetlost, koja je brža i troši manje energije. Ali postoji kvaka: svetlost se ne može usporiti niti zadržati, pa u optičkim računarima nema bafera ni memorije. Ovaj čip rešava upravo to. Omogućava sinhronizaciju signala, podesive linije kašnjenja, optičke bafere i frekventnu konverziju — sve na jednom čipu.

Kad stižu prave komponente

Ovo nije samo laboratorijska zanimljivost. Prvi talas već ulazi u proizvodnju ove godine. TSMC je u aprilu 2026. pokrenuo masovnu proizvodnju svoje COUPE platforme, koja obećava 5 do 10 puta bolju energetsku efikasnost i 10 do 20 puta nižu latenciju.²

Broadcom je predstavio Tomahawk 6 Davisson, prvi optički Ethernet prekidač sa 102,4 Tb/s, koji smanjuje snagu interkonekta za 70 odsto i radi tri i po puta bolje od dosadašnjih izmenljivih modula.³ NVIDIA je početkom 2026. u prodaju pustila Quantum-X Photonics prekidač sa 144 porta po 800 Gb/s, ukupno 115 Tb/s, tri i po puta efikasniji od prethodnih rešenja.⁴

Ayar Labs je u martu 2026. prikupio 500 miliona dolara i nudi optički čiplet TeraPHY sa 8 Tb/s po jezgru, projektovan za ormar sa 1.024 akceleratora.⁵ Lightmatter je kod klijenata već uveo Passage L200 sa 32 Tb/s i L200X sa 64 Tb/s.⁶

Vremenska linija je sada jasna: 2027. donosi optiku postavljenu odmah uz procesor (Lightmatter), 2028. optiku integrisanu u samo pakovanje čipa, a 2029. i kasnije fotonske interpozere i optička jezgra. Samsung svoj konkurentan CPO sprema tek za 2029. Potpuno optički računari opšte namene neće stići pre 2028.⁷

Šta ovo znači za AI

Manja potrošnja struje znači jeftinije data centre i više računanja po vatu. Kada se svaki džul koji prođe kroz interkonekt iskoristi pametnije, račun u oblaku postaje primetno jeftiniji, a svaki model veštačke inteligencije može da uradi više za istu cenu.

Seulski čip je komadić slagalice. Ali komercijalna revolucija je već počela 2026. godine, a ne za deceniju. Pitanje više nije da li će svetlost zameniti bakar u računarima, nego ko će prvi spojiti sve delove u jedan proizvod koji radi.

Footnotes

1. New programmable photonic chip can control how fast light moves — ScienceDaily, 18. jul 2026 ↩ ↩² ↩³

2. Photonic Compute Hits Production: Lightmatter, Ayar Labs — NextWaves Insight, 2026 ↩ ↩²

3. Broadcom Tomahawk 6 Davisson — Broadcom, 2026 ↩

4. Quantum-X Photonics prekidač — NVIDIA, 2026 ↩

5. TeraPHY optički čiplet — Ayar Labs, mart 2026 ↩

6. Passage L200 i L200X — Lightmatter, 2026 ↩

7. Photonic Processors: Race for Light-Speed Computing — ScienceArray, 2026 ↩