Tehnologije 30.08.2026. · 5 min čitanja

AI pretraga ne šalje nikoga na sajtove - mali izdavači gube 60 odsto

Mile

Autor

Postoji navika koja se u poslednje dve godine tiho preselila iz „pretražiću” u „pitaću”. Otvorite AI pretragu, upišete pitanje o najboljoj mašini za veš ili o najnovijim dešavanjima u poluvodičima, i dobijete gotov odgovor - sastavljen iz desetak tuđih tekstova koje nikada nećete otvoriti. Za vas je to ušteda od nekoliko minuta. Za sajt koji je taj tekst napisao, platio autora i servirao ga na svoj server, to je tačno nula klikova i nula prihoda. I tu počinje pitanje koje vreba iza svakog zgodnog odgovora: ako niko više ne dolazi na sajt, ko će plaćati sadržaj koji AI pretraga sažima?

Više od polovine pretraga više ne šalje nikoga dalje

Brojke koje prate ovo preseljenje više nisu nagoveštaj, nego merenje jednog povlačenja u toku. Prema podacima kompanije Similarweb, oko 60% svih Google upita završava bez ijednog klika, a kod vesti taj udeo skače na 69% u godini nakon što je Google uveo AI preglede¹. Analiza SparkToro, rađena na Similarweb podacima, ide još dalje: u prvim mesecima 2026. u SAD je 68% pretraga bilo zero-click, dok je 2024. taj udeo bio 60,45%².

Kad se to prevede u stvarne posete, posledice su najoštrije tamo gde ih niko ne gleda. Google saobraćaj ka izdavačima pao je 33% globalno u godini do novembra 2025, a analiza platforme Chartbeat pokazuje da udarac nije ravnomerno raspoređen: mali izdavači su izgubili 60% poseta sa pretrage, srednji 47%, a veliki tek 22%³. Primeri su već ozbiljni - Business Insider je izgubio preko 85% organskog saobraćaja, HubSpot između 70 i 80 odsto, a Chegg, koji je godinama živeo od studenata koji traže odgovore, blizu polovine. NPR je taj proces opisao kao događaj na nivou izumiranja za onlajn novinske izdavače.

Google najveću promenu pretrage u 25 godina predstavlja kao napredak

Na I/O konferenciji 2026. Google je otišao korak dalje i pretragu, kako je rečeno, okrenuo naglavačke - najveća promena u 25 godina. Umesto liste plavih linkova, Search sada nudi AI režim, konverzacijski follow-up i autonomne informacione agente koji prate veb umesto korisnika. Šefica Search-a Elizabeth Reid je poruku sročila nedvosmisleno: pretraga od početka do kraja zasnovana na AI¹.

U pozadini tog entuzijazma stoji i hladnija računica. Udeo Google-a na tržištu pretrage skliznuo je sa 92,9% u 2023. na oko 89,6% sredinom 2025, najstrmiji pad u istoriji kompanije, a federalni sud je 2024. presudio da Google nelegalno održava monopol. Kaznene mere iz kasne 2025. - ograničenja ekskluzivnih ugovora i deljenje podataka - ne diraju suštinu problema: kad odgovor stiže unutar same pretrage, sajt koji ga je stvorio ostaje bez posete, ma kako se tržište posle delilo.

Licencni ugovori idu samo velikima, a tužbe samo rastu

AI kompanije na pritisak odgovaraju na dva fronta - potpisivanjem ugovora sa najvećima i tužbama od svih ostalih. Financial Times i News Corp su sklopili ugovore sa OpenAI, a ugovor News Corpa i Mete vredi do 50 miliona dolara godišnje; Google je u decembru 2025. krenuo sa prvim AI dogovorima kroz svoj News Showcase program⁴.

S druge strane sudnice, spisak je dugačak. New York Times od kraja 2023. predvodi oko dvanaest tužbi protiv OpenAI, CNN tuži Perplexity, a više od 30 američkih lokalnih novina sa oko 400 naslova tuži OpenAI i Microsoft. Zajednički imenitelj je prost: mali i srednji izdavači od licencnih ugovora ne dobijaju ništa, a njihov sadržaj se u AI odgovorima pojavljuje podjednako⁴.

Izdavači se okreću direktnoj publici i pretrazi bez reklama

Kad saobraćaj sa Google-a presuši, logika se menja - umesto da hvataju prolazne posete, sajtovi pokušavaju da vežu čitaoca direktno. Newsletteri, pretplate i mobilne aplikacije postaju glavni kanal, a usporedo raste i potražnja za pretragom koja ne reklamira i ne sažima sve umesto tebe. Kagi, plaćena pretraga bez reklama, naplaćuje deset dolara mesečno i drži AI sažetak isključen po podrazumevanoj vrednosti; DuckDuckGo obrađuje oko 100 miliona pretraga dnevno sa sopstvenim indeksom i AI koji se može isključiti; Brave Search nudi nezavisan indeks od 30 milijardi stranica, a Startpage presreće Google rezultate bez praćenja.

U istom duhu otpora raste i jedan gotovo tehnički trik - URL parametar &udm=14, koji sa Google rezultata skida AI sadržaj i vraća stari spisak linkova. Zajedno sa RSS-om i nezavisnim vebom, to je još uvek marginalno, ali dovoljno vidljivo da pokaže kuda ljudi beže kad im pretraga prestane da vodi bilo gde.

Kad izdavači nestanu, AI nema šta da sažima

Ovde se zatvara krug koji je najteže objasniti onima koji odgovor vide samo kao štednju vremena. AI odgovori su danas dobri upravo zato što je otvoreni veb bogat, a otvoreni veb je bogat zato što su se mali izdavači decenijama finansirali od poseta sa pretrage⁵. Uklonite to finansiranje i izvor će se stanjiti - a par godina kasnije to će se videti i u samim AI odgovorima, jer nema ko da napiše svežu vest koju treba sažeti.

Urednici vesti to već i sami osećaju. Reuters Institute anketa pokazuje da mediji u naredne tri godine očekuju pad saobraćaja sa pretrage od 43%, a svaki peti urednik računa na gubitak više od tri četvrtine poseta. Što više AI odgovara, to manje sadržaja ima iz čega da odgovara - zatvorena petlja u kojoj svi gube, a poslednji koji će to osetiti je onaj koji je prvi prestao da klikće.

Pitanje iz prvog pasusa tako ostaje otvoreno, samo se preoblikovalo. Mainstream mediji će preživeti - imaju brend, pretplate i licencne ugovore sa AI kompanijama - ali će ih biti malo i biće skuplji. Nezavisni i lokalni sajtovi, oni koji su pisali sveže vesti dok niko nije gledao, nemaju ni jedno od toga. Kad oni nestanu, vest će i dalje postojati - ali će je pisati sve manji krug onih koji sebi to mogu da priušte, a čitaće je svi koji ne znaju koliko je toga već nestalo iza jednog zgodnog, gotovog odgovora.