Koliko košta humanoidni robot i šta stvarno ume u kući 2026

Krajem oktobra 2025. norveško-američka kompanija 1X otvorila je prednarudžbine za NEO, prvog humanoidnog robota koji se zvanično prodaje kao pomoćnik za domaćinstvo. Cena od 20.000 dolara nije uplašila kupce — prvogodišnji kapacitet od preko 10.000 jedinica rasprodat je za pet dana¹. A onda je nastupila tišina: do sredine 2026. niko od naručilaca nije dobio potvrđenu isporuku.

U toj jednoj sceni sabijeno je celo tržište humanoidnih robota u 2026. godini — s jedne strane hiljade ljudi spremnih da odmah plate, s druge kompanija koja ne može da kaže kada će robota isporučiti. Ogromna očekivanja, stvaran novac na stolu, a iza svega tehnologija koja još uvek trči da sustigne sopstveni marketing.

Koliko humanoidni robot košta danas

Kad se u medijima pojavi cena humanoida, gotovo uvek je reč o cilju, a ne o ponudi. Prema DEPLOY registru, koji sredinom 2026. prati 196 modela, samo 11 njih ima proverljivu javnu cenu². Ostalih 179 — među njima Agility Digit, Apptronik Apollo, Boston Dynamics Atlas i UBTech Walker S2 — ili se nudi bez cenovnika, ili kompanija samo najavljuje „ciljanu cenu”.

Verifikovan raspon ide od nešto manje od pet hiljada do četvrt miliona dolara. Najjeftiniji je Unitree R1 od 4.900 dolara, pa Unitree G1 za 13.500 i 1X NEO za 20.000². Slede Unitree H2 (29.900), Kepler K2 Bumblebee (34.000), Galaxea R1 (39.999) i AgiBot Yuanzheng A2 (44.560 dolara). Iznad njih su NEURA 4NE-1 za 65.000 dolara, AgiBot A2 i Unitree H2 Plus po 100.000, a na vrhu Ameca kompanije Engineered Arts za 250.000 dolara².

Taj raspon govori sam za sebe: „humanoidni robot” danas pokriva sve, od istraživačke platforme do atrakcije za događaje, a najčešće nije ni jedno ni drugo — jer uopšte nije na prodaju. Posebna je priča s Teslom i Figureom. Optimus se i dalje nudi kao „ciljanih 20.000 do 30.000 dolara”, a Figure 02 kao „25.000 do 30.000”, ali nijedan od tih brojeva nije potvrđena maloprodajna cena². Pravilo je jednostavno: kad kompanija ne objavi cenovnik, to skoro uvek znači da proizvod još nije spreman za tržište.

Šta robot stvarno može danas u kući

Kratko i jasno: nijedan humanoidni robot danas se ne prodaje kao proveren kućni uređaj³. Jedini model koji se zaista prodaje fizičkim kupcima je 1X NEO, i to za veš, organizovanje stvari i laku manipulaciju predmetima — ali uz jednu veliku zvezdicu.

Ta zvezdica se zove Expert Mode. NEO se oglašava kao autonoman, ali kompanija otvoreno priznaje da se dobar deo rada oslanja na teleoperaciju: čovek u drugom prostoru navlači VR headset i daljinski upravlja robotom¹. Izvršni direktor 1X-a Bernt Børnich ne krije da će još dugo biti reč o mešavini autonomije i teleoperacije, a ne o robotu koji sam odlučuje. To je retko poštenje u industriji koja inače rado prodaje autonomiju koju nema.

Što se hardvera tiče, NEO jeste ozbiljan komad inženjeringa. Visok je 168 centimetara i težak oko 30 kilograma, a može da podigne do 70 kilograma i nosi 25¹. Svaka šaka ima 22 stepena slobode, pogon je tetivni, a buka je svedena na oko 22 decibela — skoro nečujno. Pokreće ga NVIDIA-in čip Jetson Thor. Ali sva ta preciznost i dalje traži čoveka na drugom kraju žice.

U fabrikama stvari izgledaju bolje. Figure radi u pilot-programu u BMW-ovoj fabrici Spartanburg, Apptronik Apollo i Agility Digit testiraju se u skladištima, a UBTech Walker S2 u BYD-ovim pogonima³. Tesla Optimus i Boston Dynamics Atlas i dalje su demoi, ne proizvodi. Kuvanje, čuvanje dece i generalno održavanje domaćinstva — sve je to obećano, ali ne postoji.

Baterija

Energija je danas najelementarnije ograničenje. Po analizi konsultantske kuće Bain, prosečan humanoid radi oko dva sata pre nego što mu zatreba punjenje, a do pune osmočasovne smene može proći i deset godina razvoja⁴.

Konkretni brojevi su još skromniji. 1X NEO ima bateriju od 842 Wh, što u praksi znači oko četiri sata aktivnog rada — slično kao Agility Digit⁴. Figure 02 izdrži oko pet sati. Električni Atlas traje svega 60 do 90 minuta pri dinamičnim pokretima. Tesla Optimus nema zvaničnu specifikaciju baterije; Ilon Mask je verbalno pomenuo 4 do 8 sati lakih poslova, ali ništa od toga nije potvrđeno⁵.

Četiri sata rada nije dovoljno ni za pola smene u skladištu, a kamoli za ceo dan u kući. Zato je baterija, a ne inteligencija, prva prepreka na putu humanoida iz laboratorije u dom.

Mane koje se već znaju

Da hype ne bi pojeo realnost, dovoljno je nabrojati šta se već pouzdano zna. Tesla je, prema pisanju medija, smanjila plan proizvodnje Optimusa na 5.000 jedinica upravo zbog problema sa dizajnom šaka i ruku — najsloženijeg dela svakog humanoida. Kad se reklamira „veštačka inteligencija”, često je to operater u drugoj zgradi koji gleda kroz robotove kamere.

Najveći znak upitnika je ipak isporuka. NEO je rasprodat za pet dana, ali do sredine 2026. nema potvrđenih isporuka¹. A najjeftiniji „pravi” humanoid na tržištu, Unitree G1 za 13.500 dolara, nije kućni pomoćnik nego istraživačka platforma za laboratorije². Od 196 praćenih modela, čak 179 nema javnu cenu — to nije tajnovitost, to je tržište koje još nije nastalo.

Test koji sve ovo stavlja u perspektivu objavio je singapurski Straits Times u junu 2026. Novinar je unajmio humanoida da mu očisti kuću i dokumentovao ceo proces — ispostavilo se da je većinu posla zapravo obavila žena koja mu je pomagala⁶. Ta anegdota bolje opisuje stanje industrije nego bilo koje korporativno saopštenje.

Kad stižu pravi kućni roboti

Konsenzus stručnjaka je jasan: ne pre 2030. godine. Kris Metju, potpredsednik RealSensea, kaže da će „mnogi domovi imati humanoidnog robota, ali verovatno ne pre 2030”⁷.

Investicione banke ipak računaju na ogroman rast. Goldman Sachs procenjuje tržište od 38 milijardi dolara do 2035. godine, a Interact Analysis očekuje 15 milijardi prihoda u istom periodu⁸⁹. Morgan Stanley je najsmeliji: oko milijardu robota u radu do 2050. i tržište od 5 triliona dolara¹⁰. Radi poređenja, Bank of America je još za 2025. predviđala 18.000 isporuka — broj koji se nikada nije materijalizovao.

Nisu svi toliko optimistični. IEEE Spectrum, jedan od najstarijih tehničkih časopisa, opisuje tržište humanoida kao „skoro potpuno hipotetičko”. Menja se i ekonomski model: umesto kupovine, očekuje se robot-kao-usluga — leasing uz mesečnu pretplatu i redovna ažuriranja softvera preko mreže. NVIDIA već gradi platformu za „fizički AI” (GROOT i Thor čip), što bi trebalo da obori cenu razvoja i ubrza sve ostalo.

Realna slika 2026. godine je, dakle, ova: za 20.000 dolara danas možete naručiti robota koji sklapa veš uz daljinsku pomoć operatera — a isporuku vam još niko ne garantuje. Za pet do deset godina možda će zaista kuvati, usisavati i nositi stvari uz stepenice. Ali da bi ušao u domove, humanoid će morati da padne ispod cene automobila, da izdrži celu smenu i da prestane da zavisi od čoveka iz daljine. Dok se ta tri uslova ne spoje, najpošteniji opis ostaje onaj iz Straits Timesa: pomoćnik koji i dalje zove pomoć.

Footnotes

1. 1X NEO — kako radi kućni robot od 20.000 dolara ↩ ↩² ↩³ ↩⁴

2. DEPLOY registry — verifikovane cene humanoidnih robota, 2026 ↩ ↩² ↩³ ↩⁴ ↩⁵

3. DEPLOY — šta humanoidni roboti stvarno rade danas ↩ ↩²

4. Bain — humanoidni roboti: od demonstracija do primene, 2025 ↩ ↩²

5. DEPLOY — baterija Teslinog Optimusa ↩

6. Straits Times — testirao sam humanoidnog robota za čišćenje kuće ↩

7. RD World Online — kako bi humanoidi mogli ući u domove do 2030 ↩

8. Goldman Sachs — tržište humanoida 38 milijardi dolara do 2035 ↩

9. Interact Analysis — prihod od humanoida 15 milijardi dolara do 2035 ↩

10. Morgan Stanley — humanoidi: tržište od 5 triliona dolara do 2050 ↩