Trilioni u čipove, a cena inteligencije pada - da li je AI balon

Kada najveća kompanija na svetu objavi rekordne rezultate, a berza je kazni, nešto dublje se dešava. Upravo to se dogodilo 23. jula 2026. Alphabet je nadmašio sve prognoze - prodaja je porasla 24 odsto, Google Cloud 82 odsto, a operativni prihod 30 odsto - ali je akcija svejedno pala sedam odsto u jednom danu.¹ Razlog je bio u jednoj reči: troškovi. Kompanija je podigla kapitalna ulaganja na 195 do 205 milijardi dolara za 2026, najavila „značajno povećanje” i za 2027, i prijavila prvi negativni slobodni novčani tok u svojoj istoriji kao javna kompanija, pošto se kvartalni trošak gotovo udvostručio na 45 milijardi dolara.

Investitori su, dakle, već dali delimičan odgovor na pitanje koje mesecima visi nad sektorom veštačke inteligencije: da li je ovo balon? Ali kada se saberu troškovi koji tek stižu, prava računica tek počinje.

Trilioni u struju i beton

Četiri najveća hiperskalera - Microsoft, Alphabet, Amazon i Meta - ove godine će zajedno uložiti između 720 i 745 milijardi dolara u infrastrukturu. Kada se doda Oracle, suma se penje blizu 835 milijardi.¹ To nije apstraktna cifra; to je novac koji odlazi u čipove, hale, struju i beton, brže nego što iko može da pokaže povrat.

Ceo niz posrednih pokazatelja, s druge strane, kaže da mašina radi punom parom. Nvidia je u kvartalu koji se završio 26. aprila 2026. od data centara prihodovala 75,2 milijarde dolara, 92 odsto više nego godinu ranije.¹ Broadcom očekuje da se njegova prodaja AI čipova udvostruči na oko 16 milijardi dolara u septembarskom kvartalu.¹ Micron je prijavio rekordnih 41,5 milijardi dolara prihoda uz bruto maržu od 84,6 odsto, a za sledeći kvartal projektuje oko 50 milijardi uz 86 odsto.² AWS raste 36,7 odsto - najbrže u poslednjih 18 kvartala - a njegov AI biznis je prešao 25 milijardi dolara godišnjeg prihoda.²

Ipak, analiza koju je objavio theCUBE Research sugeriše da pravo pitanje nije da li AI radi, nego da li se kapital vraća. Balon, po toj logici, nije tehnologija veštačke inteligencije - to je kapital raspoređen ispred dokazanih ekonomskih prinosa.² Dok GPU dobija pažnju, sistem na kraju dobija račun.

Anthropic konačno u plusu

Nijedna kompanija ne ilustruje taj zamah bolje od Anthropica. U julu 2026. imao je oko 65 milijardi dolara godišnjeg run rate-a, naspram devet milijardi krajem 2025. i jedne milijarde krajem 2024.³⁴ U drugom kvartalu prihod je skočio na 10,9 milijardi dolara, sa 4,8 milijardi u prvom, i kompanija je prvi put u istoriji prijavila operativni profit od oko 559 miliona dolara.³

Ta brojka, doduše, krije kvaku. Deo profita došao je od jednokratnog ugovora o preprodaji računarske snage sa SpaceX-om, a kompanija je upozorila investitore da se profit neće odmah ponoviti zbog planirane infrastrukture.³ Kumulativni neto gubici od 2021. procenjuju se na 10 do 15 milijardi dolara, jer jedan trening vodećeg modela košta stotine miliona, a višegodišnje obaveze za računarsku snagu idu u desetine milijardi.³

Struktura prihoda objašnjava zašto je Anthropic drugačiji. Oko 80 odsto dolazi iz API-ja i poslovnih ugovora, nasuprot OpenAI-ju gde oko 70 odsto stiže od potrošača.³ Run rate mu je u aprilu prvi put pretekao OpenAI, koji je tada stajao na oko 25 milijardi dolara.³ Najbrže raste Claude Code, alat za programere čiji se prihod popeo sa milijarde dolara u novembru 2025. na osam milijardi u maju 2026, uz udeo od oko 54 odsto na tržištu AI alata za kodiranje - ispred GitHub Copilota i Cursora.³

Cene su, za sada, visoke. Vodeći model Claude Opus 4.8 košta pet dolara za ulaz i 25 dolara za izlaz po milionu tokena, dok se procenjena marža na inferenciju kreće od 50 do 60 odsto.³ Uz takve brojke ne čudi što je Series H runda zatvorena 29. maja pri valuaciji od oko 965 milijardi dolara, niti što se IPO očekuje u oktobru sa ciljem od preko dva triliona dolara.³⁵

Cena inteligencije pada

Paradoks je u tome što industrija istovremeno gradi infrastrukturu vrednu stotine milijardi i ruši cenu proizvoda koji ta infrastruktura pravi. Nvidia platforma Rubin najavljuje i do deset puta nižu cenu po tokenu u odnosu na Blackwell.² To znači da svaki novi čip čini prethodni ekonomski slabijim - i da potrošnja mora da raste brže od pada cene da bi se ulaganje isplatilo.

Upravo to je srž računice o kojoj govori theCUBE. Akceleratori mogu postati ekonomski zastareli pre nego što se fizički istroše: stari Blackwell klaster mora da se takmiči sa novim hardverom koji daje više po vatu.² Prava mera uspeha nije broj čipova, nego ekonomski izlaz po satu rada GPU-a.²

Kina obara cene

Pritisak na cene ne dolazi samo iz hardvera. Kineski modeli su se, gotovo neprimetno, uselili u saobraćaj američkih kompanija. Na OpenRouter-u udeo kineskih modela u tokenima od 8. februara 2026. svake nedelje prelazi 30 odsto, sa vrhom od 46 odsto - naspram proseka od 11 odsto u poslednjih 12 meseci i jedva 4,5 odsto u prvoj polovini 2025.⁶

Startup Lindy je u junu prebacio ceo saobraćaj sa Claudea na DeepSeek i za nekoliko meseci uštedeo milione dolara.⁶ Model GLM 5.2 kompanije Z.ai imao je najbrže usvajanje od svih modela na Vercelu ove godine, a na jednom agentičkom testu je unutar procentnog poena od Opusa 4.8 po ceni od oko petine.⁶ Kineski open-source modeli su, prema podacima sa OpenRoutera, 60 do 90 odsto jeftiniji od vodećih zapadnih, iako Brookings procenjuje da su šest do devet meseci iza američkog frontira.⁶

Čak se i poredak polako menja. DeepSeek, dosad najveći obarač cena, uveo je u avgustu skupe tarife za vršne sate - signal da ni najjeftiniji ne mogu doveka da rade ispod cene.⁷

Da li se isplati držati centre

Odgovor zavisi od toga koga pitate, ali svi putevi vode ka istoj meri: koliko vredi svaki sat računanja. A rizik nije mali ni za one koji sada najviše zarađuju. Četiri najveća kupca Nvidije čine 61 odsto njenog prihoda, pri čemu najveći pojedinačni drži 22 odsto - pre godinu dana ta koncentracija je bila oko 36 odsto.¹

To znači da ceo lanac vrednosti počiva na svega nekoliko odluka. Ako hiperskaleri uspore, udarac se prenosi nagore kroz Nvidiju, Broadcom i Micron brže nego što se čini. Alphabet, Amazon i Meta zajedno nose oko 70 odsto očekivanog rasta zarada celog indeksa S&P 500 - pa je pitanje AI infrastrukture zapravo pitanje o čitavoj američkoj berzi.¹

Drugi račun stiže kroz amortizaciju. Kada novi čip daje deset puta više po vatu, hardver kupljen pre dve godine gubi ekonomsku vrednost pre fizičke - i to je tihi trošak koji se ne vidi u naslovima, a košta najviše.²

Na kraju, nije reč o klasičnom balonu poput dot-com ere. Niko ne kupuje AI čipove na slepo: iza njih stoje stvarni prihodi, stvarni kupci i alati koje ljudi koriste svakog dana. Ali ovo jeste najstroži test ekonomije. Cena inteligencije dugoročno ide nadole - zbog konkurencije iz Kine i zbog efikasnosti novog hardvera - čak i dok najskuplji modeli zadržavaju visoke tarife. A na kraju će profitirati oni koji isti hardver iskoriste do poslednjeg tokena.

Footnotes

1. TIKR - The Earnings Story Ends If the Hyperscalers Pull Back ↩ ↩² ↩³ ↩⁴ ↩⁵ ↩⁶

2. theCUBE Research - The AI Bubble Won’t Burst Because AI Fails. It Will Burst If the Economics Fail ↩ ↩² ↩³ ↩⁴ ↩⁵ ↩⁶ ↩⁷

3. ValueAdd VC - Anthropic: $65B Run Rate, First Profit ↩ ↩² ↩³ ↩⁴ ↩⁵ ↩⁶ ↩⁷ ↩⁸ ↩⁹

4. Sacra - Anthropic revenue, valuation & funding ↩

5. Anthropic - Series H ↩

6. CNBC - Chinese AI models gain ground with U.S. companies ↩ ↩² ↩³ ↩⁴

7. The Next Web - DeepSeek breaks China’s AI price war with peak-hour surge pricing ↩